- Do­bro ve­če Pod­go­ri­ce. Dra­go mi je da smo ov­dje. Na­dam se da će­mo vam se svi­dje­ti ovo što će­mo vam svi­ra­ti. Uži­vaj­te! – po­ru­čio je Go­ran Bre­go­vić na si­noć­njem kon­cer­tu u Pod­go­ri­ci po­vo­dom 55 go­di­na po­sto­ja­nja kom­pa­ni­je Plan­ta­že.
Iako je na sce­ni go­to­vo po­la vi­je­ka, pla­ne­tar­no po­pu­lar­ni Bre­ga pr­vi put je svi­rao u pro­sto­ru ko­ji je ra­stao pa­ra­lel­no sa nje­go­vom mu­zič­kom ka­ri­je­rom. A me­đu vi­no­gra­di­ma Plan­ta­ža si­noć je pro­či­tao „Tri pi­sma iz Sa­ra­je­va”, ot­krio nje­go­ve me­ta­fo­re, ali i is­pri­čao mo­li­tvu sta­ru 60 go­di­na.
– U vri­je­me ka­da sam do­bio tu po­rudž­bi­nu sam na in­ter­ne­tu na­šao pri­ču o jed­nom vjer­ni­ku. Ne­ka no­vi­nar­ka Si-eN-eN-a je ču­la za jed­nog sta­rog Je­vre­ji­na ko­ji sva­ko­dnev­no, ali go­di­na­ma, do­la­zi i mo­li se sa­ti­ma pred Zi­dom pla­ča. I ona od­lu­či da na­pra­vi re­por­ta­žu, sa­če­ka ga da za­vr­ši mo­li­tvu i pi­ta za­što je sva­ki dan pred tim Zi­dom i to 60 go­di­na.
- Po­ku­ša­vam da raz­go­va­ram s Bo­gom. Da mu ka­žem da ovi ra­to­vi iz­me­đu Hri­šća­na, Je­vre­ja i Mu­sli­ma­na bi tre­ba­lo da sta­nu, da na­ša dje­ca, bo­lje ži­ve.
- I? - pi­ta no­vi­nar­ka.
- Imam osje­ćaj da go­vo­rim zi­du – re­če Je­vre­jin.
I sa­da ako ima ne­ka po­u­ka iz ove pri­če, ka­že Bre­go­vić, to je da Bog u svom rad­nom vre­me­nu ni­je pred­vi­dio da nas na­u­či ka­ko da ži­vi­mo za­jed­no, ne­go nam je to osta­vio da na­u­či­mo sa­mi. Isto to ra­dim i ja sa „Tri pi­sma iz Sa­ra­je­va”.
Kon­cert u Pod­go­ri­ci otvo­rio je sa „Je­vrej­skim pi­smom” i so­li­stom Bo­ja­nom Jo­va­no­vić.
Već sa tak­to­vi­ma pr­ve pje­sa­me pu­bli­ka je u tran­su hva­ta­la ri­tam sa bi­ne, a po­zi­tiv­no ras­po­lo­že­nje sti­hij­ski se ras­plam­sa­va­lo do sa­mog kra­ja kon­cer­ta. Dok le­te pi­sma i pri­ča­ju svo­ju pri­ču pu­bli­ka uži­va u har­mo­ni­ji sim­fo­nij­skog kon­cer­ta pred­vo­đe­nog ma­e­stral­nim Ogi­jem Ra­di­vo­je­vi­ćem. Kad se or­ke­star ras­plam­sa uz po­dr­šku Or­ke­stra za svad­be i sa­hra­ne pu­bli­ka je fe­no­me­nal­no pro­hva­ta­la ri­tam. Svi su pod­jed­na­ko uži­va­li u „Mu­sli­man­skom pi­smu” sa so­li­stom Ze­id Zo­u­a­vi­jem iz Tu­ni­sa, kao i „Hri­šćan­skom” ko­ji je od­svi­ra­la Ma­ri­ja Ne­ško­vić iz Be­o­gra­da.
Pu­bli­ka je od tre­nut­ka Bre­go­vi­će­vog iz­la­ska na bi­nu pa do zad­njeg bi­sa apla­u­zi­ma pra­ti­la do­ga­đa­nja na sce­ni. Ipak, ne­za­bo­rav­na Mje­se­či­na, Đu­đev­dan i Ka­la­šnji­kov bi­li su amo­ro­va stri­je­la za ko­jom je Bre­go­vić po­go­dio pra­vo u sr­ce Pod­go­ri­ce. Za­do­volj­ni fa­no­vi pje­va­li su iz sveg gla­sa, di­ve­ći se ovom svjet­skom umjet­ni­ku.
Ka­ko je al­bum i na­mi­je­njen svjet­skom tr­ži­štu, Pod­go­ri­ča­ni su si­noć uži­va­li u iz­ved­ba­ma na ne­ko­li­ko je­zi­ka, a Bre­ga je uz prat­nju 60 čla­no­va or­ke­stra na bi­ni pu­bli­ku po­di­gao na no­ge.
„Tri pi­sma iz Sa­ra­je­va” na­ziv je naj­no­vi­jeg stu­dij­skog al­bu­ma Go­ra­na Bre­go­vi­ća u iz­da­nju Cro­a­tia Re­cord­sa, ko­ji je ra­dio po na­rudž­bi cr­kve Sen De­ni iz Fran­cu­ske. Po­sve­ćen Sa­ra­je­vu, a na­mi­je­njen ci­je­lom svi­je­tu, ovaj iz­u­ze­tan al­bum do­no­si nam mu­zič­ku pri­ču is­pri­ča­nu u sa­rad­nji sa iz­vr­snim in­ter­na­ci­o­nal­nim mu­zič­kim ime­ni­ma kao što su Asaf Avi­dan, Rac­hid Ta­ha, Riff Co­hen, Zied Zo­u­a­ri, Ger­shon Le­i­zer­son, Si­fet & Meh­med, Be­be i Mir­ja­na Ne­ško­vić. Al­bum se oče­ki­va­no na­la­zi na World Mu­sic li­sti naj­pro­da­va­ni­jih al­bu­ma na iTu­ne­su u SAD-u kao i na sa­mom vr­hu li­ste naj­pro­da­va­ni­jih me­đu­na­rod­nih iz­da­nja na ame­rič­kom Ama­zo­nu.
„Tri pi­sma iza Sa­ra­je­va” al­bum je ko­ji uje­di­nju­je i ša­lje po­ru­ku mi­ra i uza­jam­nog ra­zu­mi­je­va­nja, a Go­ran Bre­go­vić i nje­gov Or­ke­star za svad­be i sa­hra­ne mu­zi­kom su ob­u­hva­ti­li bo­gat­stvo raz­li­či­tih kul­tu­ra, iden­ti­te­ta i sti­lo­va – tri tra­di­ci­je, hri­šćan­ska, je­vrej­ska i mu­sli­man­ska, rav­no­prav­no se is­pre­pli­ću kroz raz­li­či­te or­ke­stra­ci­je i sje­di­nju­ju na ale­go­rij­skom ni­vou, gdje Sa­ra­je­vo sto­ji u cen­tru kao mje­sto ko­je ži­vi svu di­ja­lek­ti­ku su­ži­vo­ta na­ve­de­nih re­li­gij­skih tra­di­ci­ja. I upra­vo je to mu­zi­kom ma­e­stral­no pre­ne­se­no u pi­sma iz „bal­kan­skog Je­ru­sa­li­ma” na­pi­sa­na Bre­go­vi­će­vim pre­po­zna­tlji­vim je­zi­kom ko­ji je svo­je no­vo oži­vo­tvo­re­nje pro­na­šao u sa­rad­nji s iz­vo­đa­či­ma raz­li­či­tih kul­tur­nih po­za­di­na.
Sva­ka od pje­sa­ma na al­bu­mu pri­ča svo­ju pri­ču te se spa­ja­ju u raz­li­či­to­sti ko­ju Bre­go­vić svo­jim stva­ra­la­štvom ak­tiv­no pro­mo­vi­še, a što je pre­po­zna­to ši­rom svi­je­ta. „Ma­de in Bo­snia”, „Mu­slim Let­ter”, „Je­wish Let­ter”, „Ma­zel Tov”, „Chri­stian Let­ter” i „SOS” na­zi­vi su ne­kih od ukup­no 11 pje­sa­ma ko­je će vas od­ve­sti na du­hov­no pu­to­va­nje raz­li­či­tim dje­lo­vi­ma svi­je­ta i sa ko­jeg će­te se vra­ti­ti bo­ga­ti­ji i ople­me­nje­ni­ji.
D.T.

U Sa­ra­je­vu 31. av­gu­sta

Pi­sma iz Sa­ra­je­va je Bre­go­vić iz­vo­dio u Za­gre­bu sa Za­gre­bač­kom fil­har­mo­ni­jom, u Be­o­gra­du će sa Be­o­grad­skom fil­har­mo­ni­jom, a u Sa­ra­je­vu će sa Če­škom fil­har­mo­ni­jom.
– Ne­da­vo smo svi­ra­li sa nji­ma u Pra­gu. Grad Prag ša­lje na po­klon Sa­ra­je­vu svo­ju fil­har­mo­ni­ju. Svi­ram po svi­je­tu, ali mi­slim da je va­žni­je da to svi­ram kod nas ne­go bi­lo gdje. Mo­žda je na­iv­no vje­ro­va­ti da ne­ko ma­lo mu­zič­ko dje­lo mi­je­nja svi­jet, ali sva­ko od nas mi­je­nja svi­jet ta­ko što pro­đe kroz nje­ga u ži­vo­tu. Vi kao no­vi­nar, ne­ko ko je na­pra­vio ci­pe­le, po­li­ca­jac na uli­ci, ja ko­ji sam na­pi­sao mu­zi­ku. To su ne­ka ma­la svje­tla ko­ja osvje­tlja­va­ju ovaj svi­jet, a i naj­ma­nje svi­je­tlo je va­žno. „Tri pi­sma iz Sa­ra­je­va” su kao ne­ka ma­la po­ru­ka u bo­ci ko­ja je ba­če­na u oke­an i mo­žda je ne­ko pro­na­đe. Ne­će se pro­mi­je­ni­ti svi­jet pi­smi­ma, ali je ne­ko ma­lo svi­je­tlo upa­lje­no – re­kao je Bre­go­vić.